DVOLIČNA ELITA

Blic je izneo tvrdnju nekog čoveka da mu je glumac Goran Jevtić obljubio sina. Tek se u daljem tekstu vidi da se to NAVODNO dogodilo i da je taj čovek protiv Gorana podneo krivičnu prijavu. Sve je to Blic koji dan kasnije dosolio naslovom da je dečak ispričao šta mu je Goran (BEZ NAVODNO) radio. Tako je ovaj tabloid Gorana spremio za linč. Posebno imajući u vidu Jevtićevu ulogu u filmu "Parada", stepen homofobije u Srbiji i onu blistavu Irinejevu izjavu pred Prajd.

Pošto krivičnu prijavu može da podnese svaki građanin protiv bilo koga, bilo kada i zbog bilo kojeg krivičnog dela sama prijava ama baš ništa ne znači. Zato se pokreće niz procedura koje mogu, a ne moraju da dovedu do optužnice, pa do suđenja i onda SUD ODLUČUJE da li je neko kriv ili nije. Ne Blic, ne Kurir, ne Informer, ili neko drugo žuto govno zbog kojeg se bespotrebno troše šume, već SUD!

Zbog takvog neprofesionalnog i linčoizazivajućeg postupka, na Blic se digla svekolika građanska javnost i oba udruženja novinara. Zapalili su se fejsbuci i tviteri istaknutih ličnosti iz kulture i  javnog života uopšte, kao i običnih smrtnika, pozivajući na anfolouvanje, anlajkovanje i na društvenu osudu. Sasvim opravdano! I sasvim govnarski licemerno i selektivno.

Jer ovo nije prvi put da se nekome vređa pretpostavka nevinosti pompeznim naslovima kojima je cilj zarada po svaku cenu. Ja sam iskopao tek nekoliko primera iz više listova:

1. Telegraf je 11. maja 2013. godine objavio naslov: "Hapšenja u Kraljevu: Ukrali milion evra od pomoći žrtvama zmeljotresa!" Ispod ovog naslova nalazi se fotografija Ljubiše Simovića, čoveka koji je u vreme zemljotresa bio gradonačelnik Kraljeva. Tek se u daljem tekstu vidi da su on i još 16 neimenovanih, osumnjičeni da su uradili ono što im se kao dokazano stavlja na teret u naslovu. 
2. Kurir je 2. oktobra 2014. godine objavio  naslov: "Zoran Živković na prevaru uzeo pola miliona evra." U nadnaslovu, koji se primeti posle nekog vremena, piše da ga je za to optužio Marijan Rističević. Simptomatično je kako su u Kuriru postali učestali slični naslovi o Zoranu Živkoviću od kada se vratio u politiku i prilično direktno počeo da kritikuje sadašnju vlast. 
3. Večernje novosti su 1. septembra 2014. godine objavile naslov: "Ubica Luke Jovanovića konačno uhapšen u Kini." Naravno, ispod naslova je velika slika Marka Milićeva. Nakon ovakvog naslova sledi tekst u kojem se ispravno konstatuje da je uhapšen OSUMNJIČENI za ubistvo Luke Jovanovića. 

Ne sećam se da je iko u našoj javnosti podigao glas protiv ovakvih naslova. Njima se (kao i mnogim drugim) vređa pretpostavka nevinosti određenih lica. Znate onu staru da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno? Dobro, ljudi prema ovim drugim osobama ne gaje simpatije u velikoj meri ili su prema njima indiferntni. Gondža nam je, sa druge strane, veoma gotivan. ALI pretpostavka nevinosti nema nikakve veze sa simpatijama! Ona važi za sve ljude podjednako! A TI ispred udruženja novinara - zaštitinika, ali i savesti svoje profesije NEMAŠ PRAVO NA SIMPATIJE! TI kao ugledna javna ličnost i kao deo društvene intelektualne elite; TI kao savest ovog društva; TI čije mišljenje kreira javno mnjenje, NEMAŠ PRAVO NA SIMPATIJE! AKO SE POZIVAŠ NA PRINCIP ONDA GA PRINCIPIJELNO I BRANI!

Sve ovo me je podsetilo na slučaj Darka i Marka koji su na radiu B92 vodili Mentalno razgibavanje. Kada su ih ukinuli (zato što su rešili da prave emisiju o zabranjenoj temi - Vučićevoj svadbi) na tviteru sam video kako jedna poznata dramska spisateljica i jedan ugledni režiser seire i likuju što su ova dvojca "seljačina" skinuta sa programa. Nema problema. Možeš ti da kritikuješ njih dvojcu. Možeš čak i da ih nazivaš seljačinama. Sve je stvar ukusa. Ali njih dvojcu nisu makli sa radia estetike radi! Makli su ih jer su se usudili da govore o nečemu o čemu je Veliki Vođa zabranio da se govori! Ali bolelo ih je dupe jer je nešto što nije bilo po njihovom ukusu sklonjeno. Po koju cenu? Pa ne budimo cepidlake! Posle su naravno umeli da se bune npr. zbog napada na sajt Peščanika. Sasvim opravdano! I sasvim govnarski licemerno i selektivno.

Najzad, setio sam se i jednog teksta koji je Teofil Pančić, sada već poodavno, objavio u Vemenu. Tekst je govorio o jednoj vesti da je mladi neonacistički par otkrio da su oboje Jevreji. Takvo otkriće je mladi par odvelo na drugu stranu, te su postali duboko posvećeni Judaizmu. Međutim Teofil lepo na kraju primećuje sledeće: "Lako je (i banalno) biti Jevrejin (crnac, Albanac, Rom, Srbin, Hrvat, homoseksualac... šta god) onda kad to već jesi. Čovek postaješ onda kada - kroz istinsku ljudsku solidarnost - to možeš da budeš iako to nisi."

Isto tako je lako i banalno braniti pretpostavku nevinosti i slobodu izražavanja onih sa kojima se slažemo, i koji su nam po ukusu. Ali slobodno društvo zasnovano na vladavini prava postaćemo tek kada budemo bili u stanju da ustanemo u odbranu prava i sloboda i onih osoba koje nam nisu po volji ili nam nisu bliske. Dok to ne shvatimo živećemo vlažni san nekog Velikog Vođe i valjaćemo se u blatu.