HLEBA I IGARA

     Kao što se iz naslova može pretpostaviti pišem o predstojećoj vojnoj paradi. Neću da davim sa nekakvim uvodom. Biću vojnički kratak!

     Oslobođenje Beograda u II sv. ratu, kao i antifašističke i antinacističke vrednosti svakako treba obeležiti. Šta više neophodno je mladima usaditi antifašizam i antinacizam u svest, danas možda i više nego ikad.  Međutim, nije li vrhunsko licemerje organizovati skupu vojnu paradu u momentu kada vlast poziva na štednju i reže plate i penzije? Siguran sam da taj veliki dan i antifašističke vrednosti mogu dostojno da se obeleže na mnogo jeftiniji, pa čak i delotvorniji način. Bolje da je država npr. finansirala dobar film na tu temu, da se u školama održe posebni časovi o oslobođenju Beograda i borbi protiv fašizma i nacizma i sl. 

     Umesto toga odabrano je kurčenje (jer kako inače nazvati defilovanje gomilom naoružanja), i to jalovo. Jalovo zbog toga što je sve ili skoro sve čime će se naša vojska kurčiti 16. 10. 2014. godine zastarelo i prevaziđeno. Znam, prave i druge zmelje vojne prade. Neke od tih zemalja su  i  ugledne demokratije. Ali one, za razliku od Srbije, nisu na rubu bankrota (bar ne ove ugledne demokratije). Dobro, priznajem, i meni proradi adrenalin kada vidim MiG 29 u niskom letu. Ali tu i jeste caka! Adrenalin, uzbuđenje, odnosno hleba i igara! Prosečan građanin nije vojni stručnjak i sve mu to izgleda grandiozno. Njemu sva ta tehnika deluje moćno i ako je zrela za muzej. A to koliko NAS košta samo jedan nalet aviona i koliko će tek da NAS košta popravlajnje gusenicama oštećenog asfalta, nikada nećemo saznati, jer čak i da se neko od novinara usudi da postavi to pitanje dobiće odgovor tipa: kako možete to da pitate dok Hilandar gori. 

        Za sve one koji su još dok su čitali prvi pasus upali u logičku zamku i pomislili kako je i Prajd bio bacanje novca imam odgovor. Taj novac je utrošen da bi grupa građana mogla da ostvari svoje Ustavom zagarantovano pravo na slobodu okupljanja. Taj novac ne bi morao da bude utrošen da nije bande huligana koja je pretila nasiljem zbog toga što jedan deo građana ove zemlje želi da protestuje zbog toga što smatra da su im prava ugrožena. Taj novac ne bi bio utrošen da država radi svoj posao, pa nasilnike smešta iza rešetaka. Za razliku od toga, ova vojna prada bi u svakom slučaju koštala koliko košta, a ničije ljudsko pravo ne bi bilo povređeno i da se ona ne održi, dok bi cilj koji se vojnom paradom želi postići mogao biti ostvaren, kao što sam već ukazao, i na druge načine. 

          Možda je pak stvar u tome što obeležavanje dana oslobođenja Beograda u II sv. ratu i  promovisanje borbe protiv fašizma i nacizma nisu ciljevi ove vojne parade. Oni su, na žalost, povod za svojevrsnu predstavu koja treba da zabavi narod, ne bi li isti bar na kratko zaboravio da je gladan.